Dobar tekst, naročito onaj deo o razdeljivanju pokušaja razumevanja nečijih postupaka i, sa druge strane, osuđivanju postupaka koji su moralno i ljudski potpuno nedostojni.
Ja mogu da simpatišem Cvetkovićev pokušaj da pomogne našem narodu ali ne bi trebalo da rehabilitujem njegov nedostojni potpis.
Preporuke:
0
0
2
sreda, 07 oktobar 2009 01:40
b.s.m.
Draga gospodjo, cim se Englezima to nikako nije svidjalo mora da je bilo sjajno za Srbiju. Znam ih, a citam da ih i vi znate perfidne do srzi Engleze. To kazem iz ciste zavisti sto i mi nismo bar donekle takvi.
Preporuke:
0
0
3
sreda, 07 oktobar 2009 05:29
Neće proći!
Mada Druga Srbija deklarativno osuđuje srpske kvislinge Nedića i Ljotića ipak i ona, i to možda najperfidnije, radi na njihovoj rehabilitaciji. Kako?
Na primer, teza Branke Prpe kako su Srbi izumeli gasnu komoru ili teze drugih drugosrbijanskih istoričarki o viševekovnom srpskom fašizmu (starijem od italijanskog i nemačkog fašizma), sračunate su na to da proizvedu nešto čega u Srbiji nikada nije bilo, naime masovnu identifikaciju sa ideologijom fašizma. Ovaj plan Druge Srbije za totalnu fašizaciju Srbije nije uopšte naivan. Jer, ako pripadnike jednog naroda neprestano ubeđujete da su oduvek bili fašisti, da su njihovi preci fašisti, da su svi junaci njihove istorije takođe fašisti, jedini logičan rezultat biće da Srbi poveruju da oni zaista to i jesu - fašisti. To bi bilo kao kada biste nekom detetu neprestano ponavljali da je lopov, lažov i kriminalac; verovatno bi to dete jednoga dana zaista završilo s one strane zakona. A Druga Srbija kontroliše sve medije, univerzitete i ostale institucije kulture i već godinama veoma promišljeno i uporno radi na ispiranju mozgova i indoktrinaciji masa idejom o "srpskom fašizmu".
U odnosu na lukav plan Druge Srbije, oni koji otvoreno promovišu rehabilitaciju fašističkih kolaboracionista deluju anahrono i naivno. Druga Srbija smislila je mnogo efikasniji metod jer se pokazalo da otvorena fašistička indoktrinacija kod Srba ne prolazi. Na primer, Nikola Samardžić je tokom devedesetih promovisao nedvosmisleno rasističke, revizionističke i antisemitske stavove. Međutim, ovakvi stavovi nailazili su isključivo na osudu i na gnušanje Srba. Onda se Nikola dosetio pa je svoju ideologiju počeo da skriva iza etikete "antifašizma". Drugi primer bio bi Svetislav Basara koji pod firmom romaneskne fikcije pokušava da proturi najgnusniji antisemitizam (Dnevnik Marte Koen).
Sada je valjda svima jasno zbog čega drugosrbijanski revizionisti/negacionisti baš u NSPM-u vide svog najvećeg neprijatelja!
Preporuke:
0
0
4
sreda, 07 oktobar 2009 07:00
Simic Manojlo
Ne bih zelio da budem nepristojan i arogantan, ali
mene ovaj tekst, neodoljivo podsjeca na one,
citane na "kruzocima" 1959.god.Jos jedino nedostaje
da autorka na kraju kaze:"Drugovi, otvaram diskusiju".
Biti podlozan ideoloskim odredjenjima, znaci
odricati se prava na slobodnu misao koja, vec po
definiciji, mora da bude dokinuta.
Autorka s jedne strane, ispravno zakljucuje da je
Musolinijev fasizam, unistio slobodu pojedinca,
za racun kolektiviteta, ali na drugom kraju iste
totalitarne batine, uopste ne primjecuje drugi
"izam", i ne nalazi mu nikakve nedostatke.
Ako je ljudski zivot najveca vrijednost, kako cemo
onda da opravdamo smrt 1,700.000 ljudi, da bi
pobijedio neki "izam". A da li bi "izam" mogao da opravda i da je zrtava, hipoteticki posmatrano,
bilo 5,000.000 ili 17,000.000?Ma naravno da bi nam
lako objasnili. Ideoloska ostrascenost, uvijek je
u stanju da nam pruzi objasnjenje.
To je taj moral svih totalnih "izama".
Ja uopste ne gajim nikakvu sumnju, u intelektualnu
i spoznajnu superiornost, Princa Pavla i Ive Andrica (Cvetkovic je tu bio samo naliv-pero),a
posljedicno i moralnu.I da smo njih poslusali
bili bismo osnivacki clanovi EEZ, onda kad je
imala 10 clanova.
To sto mi ne mozemo da odbacimo "revolucionarnu
misao", ne dozvoljava nam da zastitimo vlastiti
interes, i kocnica je razvoju slobodne misli.
Moguce je da smo mi "izgubljena generacija".
I nije Francuska, inace zemlja velike istorije i
kulture, nikakav "yard-stick", u medjunarodnim
odnosima, medju velikima. Ona je velika za nas
( a ko to danas nije?), ali kad je francuska
vlada, u proslom sazivu, pokazala malo kicme u odnosima sa Amerikom, prvo sto su culi, bilo je:
"da vas nismo oslobodili, vi bi danas govorili
njemacki". I uopste, u ciglo 2 okrugla stola na
CNN-u, od Francuske su napravili pravu sprdacinu.
Moldavija je izgledala casno, u odnosu na njih.
Sada, kad je na celu Francuske ovaj podobni, stvari
su izgladjene.
I, sve jeste relativno. Moj Alberte
Preporuke:
0
0
5
sreda, 07 oktobar 2009 09:45
brm
gospođa Alečković sama sebi upada u reč kad kaže:
"...jedino što je stvarno specifikum istorijskog zločina, jeste zlo ili dobro u IDEJI zbog koje se ratovalo. Jer, mi Zlo ne možemo da pobedimo dokle god osuđujemo samo ljude koji su ga sprovodili, a ne ideju koja ih je pokretala..."
na "predmetnom primeru" (D.Cvetković ili gen. Nedić na koga aludira)bih želeo odgovor:
a) za koju IDEJU su predmetni ratovali
b) da li su uopšte ratovali ili su se trudili da njihov u prethodnom ratu desetkovani narod besmisleni rat izbegne
Koliko je meni poznati IDEJA gen. Nedića bila je nacionalna i kao takva dijametralno suprotna i nacizmu i fašizmu i raznim mesijanskim internacionalističkim pokretima koji su nas upropastili. IDEJA nacizma kod ove dvojice nije postojala.
Francuskom pokretu otpora opisanom u seriji alo alo je bilo lakše da morališe - tamo nisu streljali 100 za jednog, a nisu ni odvodili Francuze u konc logore, kao što su radili sa Srbima u NDH, koja je počinjala veća na današnjem Novom Beogradu
Preporuke:
0
0
6
sreda, 07 oktobar 2009 10:02
Uroš
Cvetkovićev potez je najbolji potez koji se mogao povući u datom trenutku. Krajnje je vreme da naučimo da se prilagođavamo situaciji a ne da ginemo i doživljavamo demografske katastrofe sukobljavajući se sa najjačim silama u trenutcima njihove najveće snage.U ovom članku je pokazano veliko neznanje kad autorka poredi Cvetkovića i Petena. Za poređenje su Peten i Nedić. Cvetković može da se poredi sa npr. čemberlenom. Cvetković nije bio ništa u nedićevoj vladi. Bio je i u banjičkom logoru zbog odbijanja saradnje sa nemcima. Treba se upoznati sa činjenicama pre pisanja članka.
Preporuke:
0
0
7
sreda, 07 oktobar 2009 10:27
BB jedan
Ako se ne uoči suštinska razlika izmedju dva suprotstavljena srpska tabora u ratnim zbivanjima 41-45, onda su svi stavovi o Cvetkoviću, Nediću, Draži Mihajloviću, nužno uprošćeni, tačnije, iskrivljeni. A razlika je sledeća: u osnovi Nedićevog delovanja i četničkog pokreta nalazila se NACIONALNA IDEJA i NACIONALNI INTERES. U osnovi komunističkog pokreta – baš kao i u osnovi evroatlantskog pokreta – nalazi se ANACIONALNA IDEJA i (nedovoljno jasan) SVETSKI, MONDIJALISTIČKI INTERES. U svakom slučaju ne srpski nacionalni interes.
Same po sebi nijedna od ove dve ideje, ni nacionalna ni anacionalna, ne mogu biti osudjene mada su pokreti koji se na njih pozivaju neminovno suprotstavljeni jer se razlika ne svodi samo na različito vidjenje političkog uredjenja. Naime, jednima je cilj snažna nacionalna država a drugima ukidanje (odumiranje) takve države i stvaranje nekakve svetske tvorevine, komunističke odnosno liberalno-kapitalističke. Anacionalni pokreti, kao što je bio komunistički a danas evroatlantski, smatraju prirodnim da nacionalna država bude rastočena u stranoj sili, nosiocu anacionalne ideje, nekada SSSR-u danas Evropskoj uniji.
Zbrka koja nastaje u proceni učesnika ratnih zbivanja 41-45, je činjenica da NISU SVI RATOVALI ZA ISTU IDEJU tako da nije baš jednostavno odrediti moralnu krivicu pojedinih strana. Ako je istrebljenje odredjenih grupa ljudi bila ideja režima koji je otpočeo Drugi svetski rat - što je nesumnjivo zločin – u Srbiji se na ratnom fonu odigravala borba za nacionalnu ideju i spas nacionalne države s jedne strane, a sa druge za anacionalnu ideju i podredjivanje nacionalne države stranoj sili, nosiocu te ideje. Pošto je ubrzo postalo jasno da je samo pitanje vremena kada će fašistička sila biti poražena, obe strane su onu drugu doživljavale kao glavnog neprijatelja. Zato su OBE povremeno koketirale sa okupatorom o čemu je i na sajtu NSPM bilo dosta priloga i dokumenata.
Preporuke:
0
0
8
sreda, 07 oktobar 2009 10:52
dsn
Poredjenje Petena i D.Cvetkovica je,u najmanju ruku,problematicno.Cvetkovic je,uz saglasnost svih nadleznih organa Kraljevine,potpisao tzv.pakt,sa jasnim ciljem da se izbegne rat sa Hitlerom.Taj pakt je pucem od 27.marta ponisten("Bolje rat nego pakt")i do rata je neposredno posle toga i doslo.Koliko je poznato,uloga D.Cvetkovica se time zavrsava.Tesko je procenjivati,sta bi se desavalo da pakt nije bio ponisten,ali je zato poznato sta je sve taj rat "doneo" srpskom narodu(milionske zrtve,razaranja,komunizam itd.).
Prema tome,ono zbog cega je osudjen D.Cvetkovic(i ovih dana rehabilitovan) nije imalo skoro nikakvih posledica,a pitanje moralne odgovornosti ostaje,jer
sud za tako nesto ne moze nikoga rehabilitovati.
Preporuke:
0
0
9
sreda, 07 oktobar 2009 12:18
kralj-veštac
Dragiša Cvetković je Trojni pakt potpisao kao legalni predsednik vlade jedne nezavisne zemlje, a po ovlašćenju iste tako da ne može biti optužen za izdaju i kolaboraciju. Stoga poređenja između njega i Petena ne stoje.
Više leži poređenje između Petena i Nedića i hvala gospođi Alečković što je razjasnila mnoge stvari i pobila argumente u prilog rehabilitaciji Milana Nedića.
Preporuke:
0
0
10
sreda, 07 oktobar 2009 12:24
LjiljanaNl
Kakav je taj politicar ,na celu drzave, kad potpisuje 1941 sporazum sa nekim ko je sve sporazume prekrsio?Sta to govori o vladi i toj kraljevskoj kuci? Zar mu nije bila duznost da zna sta pise u Hitlerovoj knjizi i tako dalje..Sad svi naivni i neobavestenia borci sa opstanak Srba. Ma idite, molim vas....
Kako ce ova vlada da opravda svoju kolaboraciju?Sve je ucinjeno za boljitak Srbije!?Jadni, nisu mogli drugacije,veliki pritisak, nije bilo drugih opcija....
Preporuke:
0
0
11
sreda, 07 oktobar 2009 14:25
veteran
Gospođo Alečković, potpuno ste u pravu što ne opraštate batinanje Vaše majke. Međutim, za te "volujske žile" ne krivite 25 mart. (Cvetkovića) već 27. mart.
Preporuke:
0
0
12
sreda, 07 oktobar 2009 14:45
Goran01
U nasem slucaju ISTORIJSKU ISTINU o drugom svetskom ratu u Srbiji pisali su POBEDNICI ali je sada je doslo vreme da je ispravljaju GUBITNICI.
Ocigledno da je doslo vreme promene shvatanje dobra i zla.Za vreme drugog svetskog rata izginulo je oko 1 000 000 Srba od strane fasista i njihovih saradnika.
Rehabilitacija Srbina koji je potpisao dogovor sa Hitlerom svakako nece doprineti svesrpskom ujedinjenju a onaj ko je potenciao ovako nesto je na to i racunao.Na ovaj nacin se upravo pravi raskol a mi Srbi brisemo sopstvenu istoriju i sa mesta POBEDNIKA sami sebe vracamo na mesto GUBITNIKA u drugom svetskom ratu.
Samo oni koji su doneli ovako sramnu odluku moraju da znaju da zrtve fasista,nacista i ustasa sa ovih prostora im nikada to nece oprostiti a ni njihovi potomci.
Istina je uvek jedna,u nasem slucaju istinu su u Srbiji pisali pobednici ali je ispravljaju gubitnici.
Preporuke:
0
0
13
sreda, 07 oktobar 2009 16:19
brm
@goran01
al smo pobedili sa milion sopstvenih žrtava!!!
u prvom poluvremenu
a drugo poluvreme je sad, šta li će biti na kraju utakmice?
taktika nam je sjajna - da što više naših junački izgine
Preporuke:
0
0
14
sreda, 07 oktobar 2009 19:51
NaStraži
Cela priča o rehabilitaciji pojedinih "boraca za slobodu", koji su okupaciju proveli pijući kafe po terazijskim bifeima, dok su na banderama visili rodoljubi, ima isključivo savremeno-političku namenu.
Naime, Nedić je sam sebe proglasio za "srpsku majku" jer je "spasio" stotinu+ hiljada Srba iz NDH. Ako dobro uporedimo cifre, videćemo da su ti ljudi, koje je on "spasio" samo 1/3 Srba, koji su, po Artukovićevom planu, imali biti proterani (1/3 Srba proterati, 1/3 pobiti i 1/3 pokatoličiti). Priča o Nediću i njegovom "žrtvovanom obrazu za dobrobit Srba" služi za opravdavanje jedne moderne "srpske majke". One koja će "spasiti" preostalih 120000 Srba sa KiM. Taksativno:
1. Rehabilitacijom kolaboracionista u Srbiji nameće se sistem vrednosti, koji će opravdati saradnju sa okupatorom, zarad navodne "dobrobiti" celog naroda, države i sl. Tj. onih dušebrižnika koji žive na visokoj nozi, dok ostatak naroda grca. Poslušnost i servilnost, spremnost na svaku narodnu žrtvu (osim lične) zarad ostajanja na vlasti i ličnog bogaćenja postaju osnovna moralna kategorija, po kojoj se treba voditi. ("kriv je onaj Srbin koji je ubio jednog Nemca, a ne onaj koji je 100 Srba odveo na streljanje")
2. Nameće se imidž Srbije, kao zemlje koja je bila na strani Hitlera (što je i Zapadu i NVO-u potrebno) zarad opravdavanja budućeg gaženja ovog naroda. Istovremeno se Mađari i Rumuni "peru", kako su navodno bili okupirani od strane Hitlera 1944, odn. 1940. Ko je pratio Juščenkove banderističke izjave, zna o čemu govorim.
3. Pogledajte mapu Nedićeve Srbije - da ne komentarišem.
4. Pored navedenog, cela priča o rehabilitaciji služi i za odvraćanje pažnje javnosti od gorućih državnih problema. I to je sve.
A ovakve "žvake" nam pokušavaju prodati ove "nove patriote", oni teoretičari kojima su usta puna saradnje sa SAD, a koji KiM nikada ne pominju.
Pravi rodoljubi Srbije (sa kokardom ili petokrakom) su rat proveli u šumi, braneći svoj narod od "odmazdi", odnosno moderno rečeno "humanitarnih intervencija".
Preporuke:
0
0
15
sreda, 07 oktobar 2009 21:06
NaStraži
Svojoj prvoj tezi bih dodao i to da se na taj način opravdava snishodljivost i medijski nametnuti stid i kolektivni osećaj krivice, jer smo mi neki "manje bitni ljudi", u odnosu na one sa Zapada. Ceo medijski cirkus sa samoponižavanjem, povodom smrti Tatona jedan je primer toga. Ne vidim da se neko od ovih na vlasti zabrinuo za ubistvo dvoje Srba na Kosovu, ili (ako je pojedinima "Kosovo daleko") bilo kog drugog mladića u Beogradu, koji nije stranac. Poenta je ta - stvariti ljude koji će se od rođenja stideti stvari za koje nisu krivi, stvoriti čitav niz generacija ljudi nesigurnih u sebe, kojima je jedina životna vizija otići negde na Zapad i raditi ponižavajuće poslove za bedne pare, jer je tamo "raj", a ovde neko danteovsko "čistilište", posle "pakla" koji traje vekovima. Jer "mi smo najgori", a oni su "gospoda" i svaku reč koju nam kaže bilo koji piljar iz Čičestera, koji nam dođe u goste u Srbiju (da se ogrebe za koju jeftinu "splavarku"), trebamo među prijateljima citirati kao Sveto Pismo. Uz to, prodati pripadnicima iste te generacije mladih priču o tome da su oni slobodni (od Crkve, vere, kojekakvih nazadnih i zlih tradicionalnih vrednosti, bremena istorije itd.) Najveći rob je, neko reče, upravo onaj koji veruje da je slobodan.
No, udaljih se od teme.
Zašto rehabilitacija Cvetkovića (koji nije sarađivao sa okupatorom) sada, u ovom trenutku?
Pa zato što je potpisao Trojni pakt! To je jedina namena ovakvog poteza komesarskog sudstva u Srbiji.
Zašto sada, u ovom trenutku?
Pročitajte intervju sa Šutanovcem: "Možemo li ostati ostrvo izvan NATO".
Zamolio bih "brm"-a, da mi, kao i obično, ukaže na sve pravopisne i gramatičke greške u mom komentaru...
Naravno, ako nema kontrapunkt...
Preporuke:
0
0
16
sreda, 07 oktobar 2009 21:27
Mirko K.
Prosto genijalan tekst! Hvala autorki jer je progovorila tako jasno i bistro, da nikakve demagogije ne mogu zamutiti ono što je htela da kaže.
Sledeće redove bih posebno istakao:
“Najnegativnije u ideologiji okupacije i kolaboracije, bilo je podržavanje jednog režima koji je smišljeno proklamovao istrebljenje određenih grupa ljudi, na osnovu čega je kasnije i definisan pojam genocida. Svi oni koji su sa takvim režimom, odnosno sa tom idejom koketirali, ili svi oni koji su prosto pokušavali da joj se ne zamere, krivi su u moralnom smislu reči, bez ikakve relativizacije. A svi oni koji su se u Francuskoj, a posebno u Srbiji i Jugoslaviji okupatoru sa takvim idejama suprotstavljali, moralno su ispravni, i ispravnost njihove orijentacije ne može da poremeti čak ni postojanje osvetnika ili psihopata u njihovim redovima.”
Preporuke:
0
0
17
četvrtak, 08 oktobar 2009 13:41
Milan
Poređenje Petena i Cvetkovića je potpuno besmisleno i iznenađuje me takvo nepoznavanje istorije gospođe Alečković.
Peten se u Srbiji može uporediti samo sa Milanom Nedićem.
Preporuke:
0
0
18
četvrtak, 08 oktobar 2009 19:45
angelina
Nije lose upoznati se sa cinjenicima, bilo da covek pise tekst ili komentar, budici da nije rehabilitovan Dragisa Cvetkovic, ponajmanje njegove ideje, jer o tome na sudu nije ni raspravljano. Odlukom niskog suda ukinuto je RESENjE administrativnog organa (Drzavne komisije Demokratske Federativne Jugoslavije) iz 1945. o proglasenju DC za narodnog neprijatelja i ratnog zlocinca. Buduci da D. Cvetkovicu NIJE sudjeno, a da mu "presudio" organ ideoloske, komunisticke, politicke vlasti (sto, u demokratskim zemljama nije moguce, cak i ako su se takvima samo-proglasile), to je sud imao jednostavan i sasvim neprotivrecan zadatak 1. da konstatuje da odluku koja se samo-naziva presuda nije doneo za to nadlezan organ -- sud, vec ideoloska komisija; 2. da takvu odluku ponisti, buduci da nije u skaldu ni sa tadasnjim, a ni sa sadasnjim zakonima. I, to je sva rehabilitacija D. Cvetkovica (kao i brojnih drugih gradjana Srbije, koje su komunisticke vlasti, vec decenijama je jasno -- samo zbog para i otimacine imovine slale na giljotinu, oduzimajuci im i gradjanska prava). Toliko o ovoj rehabilitaciji.
Ono sto mi je, medjutim, veoma zasmetalo u tekstu, tice se novog, kvazi-pravnog instituta, inaugurisanog Haskim tribunalom, tzv. komandne odgovornosti. Ne samo prostora radi, mislim da je bolje da se ni ne-pravnici toga ne hvataju, pogotovo ne onda kada je ocito da ga koriste samo radi osnazivanja svoje, ionako, samo ideoloske argumentacije.
Preporuke:
0
0
19
četvrtak, 08 oktobar 2009 20:36
Nexus
Jedan od retkih promišljenih poteza u srpskoj istoriji bio je potpisivanje ugovora o nenapadanju sa Trećim Rajhom, nažalost, Englezi su se umešali i nas je izginulo nebrojeno mnogo za njihove interese, i sve ono što se kasnije dešavalo , a i dan danas dešava, sa našim majušnim narodom je posledica nepoštovanja potpisanog pakta direktno ili indirektno.
Ne bi bilo Jasenovca ustaša, ne bi bilo partizana, ne bi bilo Broza, Golog Otoka , Balista, Bugara , Crvene Armije, Sremskog fronta, Miloševića itd.itd.
Ipak NATO NE
Preporuke:
0
0
20
četvrtak, 08 oktobar 2009 21:58
NaStraži
@ angelina
Hvala Vam na temeljnom pravno-pozitivističkom pojašnjenju poništavanja ovog rešenja. Time niste dali odgovore na ova pitanja:
1. Posle 9 godina "vladavine prava", zašto je taj predmet došao na red u ovom trenutku?
2. Zašto bi iko ukidao ideološki zasnovana rešenja, ukoliko se iza njih ne krije neka druga ide(ologi)ja?
3. Je li niški sud toliko efikasan i rasterećen savremenih predmeta, da je i Cvetkovićevo pitanje došlo na red?
4. Ko je i zašto uložio žalbu na rešenje partijske komisije, koje je sada ukinuto? I zašto baš sada?
5. Kakvu korist ima ovo društvo, pa i sam Cvetković, ukidanjem tog rešenja?
*Znamo da je Cvetković proglašen državnim neprijateljem jer je stavio potpis na dokument o SAVEZNIŠTVU SA HITLEROM!!! (mnogi su pre rata bili imućni i anti-komunisti, pa nisu proglašavani državnim neprijateljima)
6. Kakve veze ima partijsko rešenje o proglašenju Cvetkovića državnim neprijateljem sa komunističkim otimačinama posle rata? Pogotovu ako znamo da je žrtava otimačina i partijskih sudova bilo mnogo više, a da njihove "krive Drine" nisu ispravljene.
7. Vezano za prethodno pitanje - Želite li da nam kažete da će se i RESTITUCIJA obaviti donošenjem hiljada novih pojedinačnih rešenja (kako koje i u kom trenutku "dođe na red", tj. da taj zakon neće biti donet? Ili je u pitanju samo neodmerena retorička "popuna" Vašeg stava, koju upotrebiste?
Sa druge strane, hvala Vam što ste nam pojasnili da on ovim novim rešenjem NIJE PRAVNO REHABILITOVAN (jer pravno nije ni osuđen), već upravo POLITIČKI, te je, stoga POLITIČKI REHABILITOVAN on (i njegova dela). Odnosno, u ovom trenutku je POLITIČKI postalo PRIHVATLjIVO (istorijski) potpisano SAVEZNIŠTVO SA HITLEROM.
Što se tiče POLITIČKE rehabilitacije Nedića... Strpljenja... I to će biti obavljeno, u onom trenutku kada bude postalo POLITIČKI NEOPHODNO!
Preporuke:
0
0
21
petak, 09 oktobar 2009 14:30
angelina
@ NaStraži
Nas nesporazum delimicno potice odatle sto jedna recenica mog prethodnog komentara nije objavljena. Moderator je bio u pravu, jer sazimajuci tezu nisam uspela da izbegnem sarkazam. Medjutim, ta recenica je bila samo "tacka na i", podrazumevajuci da se treba odreci politickih, a neopozivih odluka i odlucivanje prepustiti sudovima (uz aluziju na neka nedavna potpisivanja). Ipak, iz stava o odluci niskog suda, mogli ste zakljuciti da i u situacijama koje navodite i u Vasim prethodnim komentarima treba primeniti jedini civilizovanom svetu poznat nacin - sudjenja. [To moje komentare ne spasava prigovora o pristrasnosti, simulaciji i sl, ali oni nisu predmet ni ovog clanka, a ni nasih komentara.]
Zao mi je sto ne vidite znacaj ovih presuda, ne samo za ljude cije se koze ticu i njihovih porodica, vec za svakog gradjanina-u-nastajanju. Gradjanska drzava podrazumeva i to da niko osim suda ne moze da sudi. Sve ostalo je anarhija, pa makar se nazivala i "revolucionarna pravda". Mogli bismo reci, Lekcija 1. I, po meni, treba je ponavljati, javno, sve dotle dok postoje "bucni" i "besni" koji bi da sude sami ili u grupi ideoloskih saveznika. Zamena teza je insistiranje na "Trojnom paktu", uz prikrivanje pravog sadrzaja presude, iz toga nista ne mozemo nauciti. A, pouka je jednostavna, sude sudovi, ne partijski, politicki, ideoloski komiteti.
Sa druge strane, i o D. Cvetkovicu i mnogim drugima, tek kada se strasti slegnu istorija ce moci da kaze svoje misljenje. Nekako mi se cini da on nece biti ni na jednoj od brojnih bucnih strana. Jer, ako bas hocete, D. Cvetkovic je politicki vec bio osudjen, 27. mata, a poratno zabijanje koca bilo je tek "pravni" osnov za oduzimanje (i njegove) imovine. Nesto mi nije poznato da je Molotov, ideoloski, politicki, sudski, istorijski, osudjen ni zato sto je potpisao dva pakta o nenapadanju s nacistima, a ni zato sto je s njima zatim ucestvovao u komadanju Poljske.
Preporuke:
0
0
22
petak, 09 oktobar 2009 14:34
angelina (zavrsetak)
A, eto, Vi biste da i tako slabasnu demonstraciju vladavine prava, kakvu predstavljaju ove "rehabilitacije" posle 65 godina, onemogucite. Komentator Uros je dobro primetio da se Status D. C. moze uporediti samo sa Cenmbrlenom.
Pitanja 6. i 7. su, medjutim, ozbiljna, iako ne na nacin na koji ste ih postavili. Rehabilitacije i restitucija jesu kompatibilni pocesi, ali ne kod nas. Vlasti danasnje Srbije, ocito matrijalisticke, spremene su da daju ustupak u pogledu casti, ali su resile da imovinu zadrze za sebe i svoje. Uostalom, o tome sasvim pouzdano svedoci zakon o gradjenju koji su krajem avgusta provukli u senci halabuke oko zakona o stampi. Jer, zakon o stampi ce promeniti ocas posla,i, puj pike ne vazi (uz obilato neprimenjivanje svaki put kada im treba), ali su ozakonili otimacinu svojih dedova i oceva, poklanjajuci sebi zemljiste ispod kuca koje su vec uzurpirali. Ne, restitucije, onako kao je poznaju drzave koje su imale tu nesrecu da za njom imaju potrebu, nece biti. U duhu "demokratije", bice darezljiviji od Broza kada je u dva "nastupa pravednosti" placao kutijama sibica, verujem da ce dati koliko za "boks cigareta".
Hoce li ove "rehabilitacije" biti osnov nekih kasnijih zavisi i od svih nas, ne samo od "cetvorogodisnje vecine". A, mislim da je opasnost od Vaseg zavrsnog stava veoma mala, jer ne uvazavte da bi u tom slucaju bila potrebna prilicno velika vratolomoja. Koliko mi je poznato, za Nedica ne postoji nikakav akt, on se samo-ubio-u-prisustvu-vlasti, a to je prilicno neopoziv cin... Medjutim, istorija i postoji zbog toga da bi po smirivanju strasti dala uravnotezeniju procenu. Nas dvoje se sa njom ne moramo slagati, ali u ovom svetu nista nije nekontroverzno, pa cemo i s takvom odlukom morati da zivimo. Ako ostavite strasti po strani videcete da u ovim dogadjajima ima i malo koincidencije, ne samo plana da se za sebe i svoje unapred dobije amnestija, iako me ne bi cudilo da se I TO ima na umu. Ali, dok ima onih koji su Na Strazi...
Preporuke:
0
0
23
nedelja, 11 oktobar 2009 17:36
Konstantin
Cvetković nije izdajnik, a još manje ratni zločinac, pošto za vreme rata u Jugoslaviji nije komandovao nikakvom vojnom formacijom, niti je koga ubio. Ako je on ratni zločinac, onda su svi naši optuženici pred Haškim tribunalom ratni zločinci. Trojni pakt je potpisao posle dogovora koji je postignut na Krunskom savetu.
Verovatno su opravdane teze onih koji tvrde da bi nas nemačkalj kad tad napala. Ali što kasnije to bolje. Da nas je napala recimo 1943. teško da bi cela zemlja bila okupirana, a ne bi bilo ni ustaša jer je po jednom od aneksa pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, Italija bila dužna da ih kao ratne zločince izruči Kraljevini Jugoslaviji.
Nedavno je Istorijski institut u Beogradu objavio knjigu Neutralnost za nezavisnopst koja govori o stavu Srbije, Crne Gore i Rumunije tokom Krimskog rata. Tada smo imali jednog malog, a ipak mnogo mudrog vladara.
Preporuke:
0
0
24
nedelja, 18 oktobar 2009 22:10
dusan
dobro je rekao dačić,da mu se čini da bi i hitlera rehabilitovali da je kojim slučajem srbin.
.jpg)
Ja mogu da simpatišem Cvetkovićev pokušaj da pomogne našem narodu ali ne bi trebalo da rehabilitujem njegov nedostojni potpis.
Na primer, teza Branke Prpe kako su Srbi izumeli gasnu komoru ili teze drugih drugosrbijanskih istoričarki o viševekovnom srpskom fašizmu (starijem od italijanskog i nemačkog fašizma), sračunate su na to da proizvedu nešto čega u Srbiji nikada nije bilo, naime masovnu identifikaciju sa ideologijom fašizma. Ovaj plan Druge Srbije za totalnu fašizaciju Srbije nije uopšte naivan. Jer, ako pripadnike jednog naroda neprestano ubeđujete da su oduvek bili fašisti, da su njihovi preci fašisti, da su svi junaci njihove istorije takođe fašisti, jedini logičan rezultat biće da Srbi poveruju da oni zaista to i jesu - fašisti. To bi bilo kao kada biste nekom detetu neprestano ponavljali da je lopov, lažov i kriminalac; verovatno bi to dete jednoga dana zaista završilo s one strane zakona. A Druga Srbija kontroliše sve medije, univerzitete i ostale institucije kulture i već godinama veoma promišljeno i uporno radi na ispiranju mozgova i indoktrinaciji masa idejom o "srpskom fašizmu".
U odnosu na lukav plan Druge Srbije, oni koji otvoreno promovišu rehabilitaciju fašističkih kolaboracionista deluju anahrono i naivno. Druga Srbija smislila je mnogo efikasniji metod jer se pokazalo da otvorena fašistička indoktrinacija kod Srba ne prolazi. Na primer, Nikola Samardžić je tokom devedesetih promovisao nedvosmisleno rasističke, revizionističke i antisemitske stavove. Međutim, ovakvi stavovi nailazili su isključivo na osudu i na gnušanje Srba. Onda se Nikola dosetio pa je svoju ideologiju počeo da skriva iza etikete "antifašizma". Drugi primer bio bi Svetislav Basara koji pod firmom romaneskne fikcije pokušava da proturi najgnusniji antisemitizam (Dnevnik Marte Koen).
Sada je valjda svima jasno zbog čega drugosrbijanski revizionisti/negacionisti baš u NSPM-u vide svog najvećeg neprijatelja!
mene ovaj tekst, neodoljivo podsjeca na one,
citane na "kruzocima" 1959.god.Jos jedino nedostaje
da autorka na kraju kaze:"Drugovi, otvaram diskusiju".
Biti podlozan ideoloskim odredjenjima, znaci
odricati se prava na slobodnu misao koja, vec po
definiciji, mora da bude dokinuta.
Autorka s jedne strane, ispravno zakljucuje da je
Musolinijev fasizam, unistio slobodu pojedinca,
za racun kolektiviteta, ali na drugom kraju iste
totalitarne batine, uopste ne primjecuje drugi
"izam", i ne nalazi mu nikakve nedostatke.
Ako je ljudski zivot najveca vrijednost, kako cemo
onda da opravdamo smrt 1,700.000 ljudi, da bi
pobijedio neki "izam". A da li bi "izam" mogao da opravda i da je zrtava, hipoteticki posmatrano,
bilo 5,000.000 ili 17,000.000?Ma naravno da bi nam
lako objasnili. Ideoloska ostrascenost, uvijek je
u stanju da nam pruzi objasnjenje.
To je taj moral svih totalnih "izama".
Ja uopste ne gajim nikakvu sumnju, u intelektualnu
i spoznajnu superiornost, Princa Pavla i Ive Andrica (Cvetkovic je tu bio samo naliv-pero),a
posljedicno i moralnu.I da smo njih poslusali
bili bismo osnivacki clanovi EEZ, onda kad je
imala 10 clanova.
To sto mi ne mozemo da odbacimo "revolucionarnu
misao", ne dozvoljava nam da zastitimo vlastiti
interes, i kocnica je razvoju slobodne misli.
Moguce je da smo mi "izgubljena generacija".
I nije Francuska, inace zemlja velike istorije i
kulture, nikakav "yard-stick", u medjunarodnim
odnosima, medju velikima. Ona je velika za nas
( a ko to danas nije?), ali kad je francuska
vlada, u proslom sazivu, pokazala malo kicme u odnosima sa Amerikom, prvo sto su culi, bilo je:
"da vas nismo oslobodili, vi bi danas govorili
njemacki". I uopste, u ciglo 2 okrugla stola na
CNN-u, od Francuske su napravili pravu sprdacinu.
Moldavija je izgledala casno, u odnosu na njih.
Sada, kad je na celu Francuske ovaj podobni, stvari
su izgladjene.
I, sve jeste relativno. Moj Alberte
"...jedino što je stvarno specifikum istorijskog zločina, jeste zlo ili dobro u IDEJI zbog koje se ratovalo. Jer, mi Zlo ne možemo da pobedimo dokle god osuđujemo samo ljude koji su ga sprovodili, a ne ideju koja ih je pokretala..."
na "predmetnom primeru" (D.Cvetković ili gen. Nedić na koga aludira)bih želeo odgovor:
a) za koju IDEJU su predmetni ratovali
b) da li su uopšte ratovali ili su se trudili da njihov u prethodnom ratu desetkovani narod besmisleni rat izbegne
Koliko je meni poznati IDEJA gen. Nedića bila je nacionalna i kao takva dijametralno suprotna i nacizmu i fašizmu i raznim mesijanskim internacionalističkim pokretima koji su nas upropastili. IDEJA nacizma kod ove dvojice nije postojala.
Francuskom pokretu otpora opisanom u seriji alo alo je bilo lakše da morališe - tamo nisu streljali 100 za jednog, a nisu ni odvodili Francuze u konc logore, kao što su radili sa Srbima u NDH, koja je počinjala veća na današnjem Novom Beogradu
Same po sebi nijedna od ove dve ideje, ni nacionalna ni anacionalna, ne mogu biti osudjene mada su pokreti koji se na njih pozivaju neminovno suprotstavljeni jer se razlika ne svodi samo na različito vidjenje političkog uredjenja. Naime, jednima je cilj snažna nacionalna država a drugima ukidanje (odumiranje) takve države i stvaranje nekakve svetske tvorevine, komunističke odnosno liberalno-kapitalističke. Anacionalni pokreti, kao što je bio komunistički a danas evroatlantski, smatraju prirodnim da nacionalna država bude rastočena u stranoj sili, nosiocu anacionalne ideje, nekada SSSR-u danas Evropskoj uniji.
Zbrka koja nastaje u proceni učesnika ratnih zbivanja 41-45, je činjenica da NISU SVI RATOVALI ZA ISTU IDEJU tako da nije baš jednostavno odrediti moralnu krivicu pojedinih strana. Ako je istrebljenje odredjenih grupa ljudi bila ideja režima koji je otpočeo Drugi svetski rat - što je nesumnjivo zločin – u Srbiji se na ratnom fonu odigravala borba za nacionalnu ideju i spas nacionalne države s jedne strane, a sa druge za anacionalnu ideju i podredjivanje nacionalne države stranoj sili, nosiocu te ideje. Pošto je ubrzo postalo jasno da je samo pitanje vremena kada će fašistička sila biti poražena, obe strane su onu drugu doživljavale kao glavnog neprijatelja. Zato su OBE povremeno koketirale sa okupatorom o čemu je i na sajtu NSPM bilo dosta priloga i dokumenata.
Prema tome,ono zbog cega je osudjen D.Cvetkovic(i ovih dana rehabilitovan) nije imalo skoro nikakvih posledica,a pitanje moralne odgovornosti ostaje,jer
sud za tako nesto ne moze nikoga rehabilitovati.
Više leži poređenje između Petena i Nedića i hvala gospođi Alečković što je razjasnila mnoge stvari i pobila argumente u prilog rehabilitaciji Milana Nedića.
Kako ce ova vlada da opravda svoju kolaboraciju?Sve je ucinjeno za boljitak Srbije!?Jadni, nisu mogli drugacije,veliki pritisak, nije bilo drugih opcija....
Ocigledno da je doslo vreme promene shvatanje dobra i zla.Za vreme drugog svetskog rata izginulo je oko 1 000 000 Srba od strane fasista i njihovih saradnika.
Rehabilitacija Srbina koji je potpisao dogovor sa Hitlerom svakako nece doprineti svesrpskom ujedinjenju a onaj ko je potenciao ovako nesto je na to i racunao.Na ovaj nacin se upravo pravi raskol a mi Srbi brisemo sopstvenu istoriju i sa mesta POBEDNIKA sami sebe vracamo na mesto GUBITNIKA u drugom svetskom ratu.
Samo oni koji su doneli ovako sramnu odluku moraju da znaju da zrtve fasista,nacista i ustasa sa ovih prostora im nikada to nece oprostiti a ni njihovi potomci.
Istina je uvek jedna,u nasem slucaju istinu su u Srbiji pisali pobednici ali je ispravljaju gubitnici.
al smo pobedili sa milion sopstvenih žrtava!!!
u prvom poluvremenu
a drugo poluvreme je sad, šta li će biti na kraju utakmice?
taktika nam je sjajna - da što više naših junački izgine
Naime, Nedić je sam sebe proglasio za "srpsku majku" jer je "spasio" stotinu+ hiljada Srba iz NDH. Ako dobro uporedimo cifre, videćemo da su ti ljudi, koje je on "spasio" samo 1/3 Srba, koji su, po Artukovićevom planu, imali biti proterani (1/3 Srba proterati, 1/3 pobiti i 1/3 pokatoličiti). Priča o Nediću i njegovom "žrtvovanom obrazu za dobrobit Srba" služi za opravdavanje jedne moderne "srpske majke". One koja će "spasiti" preostalih 120000 Srba sa KiM. Taksativno:
1. Rehabilitacijom kolaboracionista u Srbiji nameće se sistem vrednosti, koji će opravdati saradnju sa okupatorom, zarad navodne "dobrobiti" celog naroda, države i sl. Tj. onih dušebrižnika koji žive na visokoj nozi, dok ostatak naroda grca. Poslušnost i servilnost, spremnost na svaku narodnu žrtvu (osim lične) zarad ostajanja na vlasti i ličnog bogaćenja postaju osnovna moralna kategorija, po kojoj se treba voditi. ("kriv je onaj Srbin koji je ubio jednog Nemca, a ne onaj koji je 100 Srba odveo na streljanje")
2. Nameće se imidž Srbije, kao zemlje koja je bila na strani Hitlera (što je i Zapadu i NVO-u potrebno) zarad opravdavanja budućeg gaženja ovog naroda. Istovremeno se Mađari i Rumuni "peru", kako su navodno bili okupirani od strane Hitlera 1944, odn. 1940. Ko je pratio Juščenkove banderističke izjave, zna o čemu govorim.
3. Pogledajte mapu Nedićeve Srbije - da ne komentarišem.
4. Pored navedenog, cela priča o rehabilitaciji služi i za odvraćanje pažnje javnosti od gorućih državnih problema. I to je sve.
A ovakve "žvake" nam pokušavaju prodati ove "nove patriote", oni teoretičari kojima su usta puna saradnje sa SAD, a koji KiM nikada ne pominju.
Pravi rodoljubi Srbije (sa kokardom ili petokrakom) su rat proveli u šumi, braneći svoj narod od "odmazdi", odnosno moderno rečeno "humanitarnih intervencija".
No, udaljih se od teme.
Zašto rehabilitacija Cvetkovića (koji nije sarađivao sa okupatorom) sada, u ovom trenutku?
Pa zato što je potpisao Trojni pakt! To je jedina namena ovakvog poteza komesarskog sudstva u Srbiji.
Zašto sada, u ovom trenutku?
Pročitajte intervju sa Šutanovcem: "Možemo li ostati ostrvo izvan NATO".
Zamolio bih "brm"-a, da mi, kao i obično, ukaže na sve pravopisne i gramatičke greške u mom komentaru...
Naravno, ako nema kontrapunkt...
Sledeće redove bih posebno istakao:
“Najnegativnije u ideologiji okupacije i kolaboracije, bilo je podržavanje jednog režima koji je smišljeno proklamovao istrebljenje određenih grupa ljudi, na osnovu čega je kasnije i definisan pojam genocida. Svi oni koji su sa takvim režimom, odnosno sa tom idejom koketirali, ili svi oni koji su prosto pokušavali da joj se ne zamere, krivi su u moralnom smislu reči, bez ikakve relativizacije. A svi oni koji su se u Francuskoj, a posebno u Srbiji i Jugoslaviji okupatoru sa takvim idejama suprotstavljali, moralno su ispravni, i ispravnost njihove orijentacije ne može da poremeti čak ni postojanje osvetnika ili psihopata u njihovim redovima.”
Peten se u Srbiji može uporediti samo sa Milanom Nedićem.
Ono sto mi je, medjutim, veoma zasmetalo u tekstu, tice se novog, kvazi-pravnog instituta, inaugurisanog Haskim tribunalom, tzv. komandne odgovornosti. Ne samo prostora radi, mislim da je bolje da se ni ne-pravnici toga ne hvataju, pogotovo ne onda kada je ocito da ga koriste samo radi osnazivanja svoje, ionako, samo ideoloske argumentacije.
Ne bi bilo Jasenovca ustaša, ne bi bilo partizana, ne bi bilo Broza, Golog Otoka , Balista, Bugara , Crvene Armije, Sremskog fronta, Miloševića itd.itd.
Ipak NATO NE
Hvala Vam na temeljnom pravno-pozitivističkom pojašnjenju poništavanja ovog rešenja. Time niste dali odgovore na ova pitanja:
1. Posle 9 godina "vladavine prava", zašto je taj predmet došao na red u ovom trenutku?
2. Zašto bi iko ukidao ideološki zasnovana rešenja, ukoliko se iza njih ne krije neka druga ide(ologi)ja?
3. Je li niški sud toliko efikasan i rasterećen savremenih predmeta, da je i Cvetkovićevo pitanje došlo na red?
4. Ko je i zašto uložio žalbu na rešenje partijske komisije, koje je sada ukinuto? I zašto baš sada?
5. Kakvu korist ima ovo društvo, pa i sam Cvetković, ukidanjem tog rešenja?
*Znamo da je Cvetković proglašen državnim neprijateljem jer je stavio potpis na dokument o SAVEZNIŠTVU SA HITLEROM!!! (mnogi su pre rata bili imućni i anti-komunisti, pa nisu proglašavani državnim neprijateljima)
6. Kakve veze ima partijsko rešenje o proglašenju Cvetkovića državnim neprijateljem sa komunističkim otimačinama posle rata? Pogotovu ako znamo da je žrtava otimačina i partijskih sudova bilo mnogo više, a da njihove "krive Drine" nisu ispravljene.
7. Vezano za prethodno pitanje - Želite li da nam kažete da će se i RESTITUCIJA obaviti donošenjem hiljada novih pojedinačnih rešenja (kako koje i u kom trenutku "dođe na red", tj. da taj zakon neće biti donet? Ili je u pitanju samo neodmerena retorička "popuna" Vašeg stava, koju upotrebiste?
Sa druge strane, hvala Vam što ste nam pojasnili da on ovim novim rešenjem NIJE PRAVNO REHABILITOVAN (jer pravno nije ni osuđen), već upravo POLITIČKI, te je, stoga POLITIČKI REHABILITOVAN on (i njegova dela). Odnosno, u ovom trenutku je POLITIČKI postalo PRIHVATLjIVO (istorijski) potpisano SAVEZNIŠTVO SA HITLEROM.
Što se tiče POLITIČKE rehabilitacije Nedića... Strpljenja... I to će biti obavljeno, u onom trenutku kada bude postalo POLITIČKI NEOPHODNO!
Nas nesporazum delimicno potice odatle sto jedna recenica mog prethodnog komentara nije objavljena. Moderator je bio u pravu, jer sazimajuci tezu nisam uspela da izbegnem sarkazam. Medjutim, ta recenica je bila samo "tacka na i", podrazumevajuci da se treba odreci politickih, a neopozivih odluka i odlucivanje prepustiti sudovima (uz aluziju na neka nedavna potpisivanja). Ipak, iz stava o odluci niskog suda, mogli ste zakljuciti da i u situacijama koje navodite i u Vasim prethodnim komentarima treba primeniti jedini civilizovanom svetu poznat nacin - sudjenja. [To moje komentare ne spasava prigovora o pristrasnosti, simulaciji i sl, ali oni nisu predmet ni ovog clanka, a ni nasih komentara.]
Zao mi je sto ne vidite znacaj ovih presuda, ne samo za ljude cije se koze ticu i njihovih porodica, vec za svakog gradjanina-u-nastajanju. Gradjanska drzava podrazumeva i to da niko osim suda ne moze da sudi. Sve ostalo je anarhija, pa makar se nazivala i "revolucionarna pravda". Mogli bismo reci, Lekcija 1. I, po meni, treba je ponavljati, javno, sve dotle dok postoje "bucni" i "besni" koji bi da sude sami ili u grupi ideoloskih saveznika. Zamena teza je insistiranje na "Trojnom paktu", uz prikrivanje pravog sadrzaja presude, iz toga nista ne mozemo nauciti. A, pouka je jednostavna, sude sudovi, ne partijski, politicki, ideoloski komiteti.
Sa druge strane, i o D. Cvetkovicu i mnogim drugima, tek kada se strasti slegnu istorija ce moci da kaze svoje misljenje. Nekako mi se cini da on nece biti ni na jednoj od brojnih bucnih strana. Jer, ako bas hocete, D. Cvetkovic je politicki vec bio osudjen, 27. mata, a poratno zabijanje koca bilo je tek "pravni" osnov za oduzimanje (i njegove) imovine. Nesto mi nije poznato da je Molotov, ideoloski, politicki, sudski, istorijski, osudjen ni zato sto je potpisao dva pakta o nenapadanju s nacistima, a ni zato sto je s njima zatim ucestvovao u komadanju Poljske.
Pitanja 6. i 7. su, medjutim, ozbiljna, iako ne na nacin na koji ste ih postavili. Rehabilitacije i restitucija jesu kompatibilni pocesi, ali ne kod nas. Vlasti danasnje Srbije, ocito matrijalisticke, spremene su da daju ustupak u pogledu casti, ali su resile da imovinu zadrze za sebe i svoje. Uostalom, o tome sasvim pouzdano svedoci zakon o gradjenju koji su krajem avgusta provukli u senci halabuke oko zakona o stampi. Jer, zakon o stampi ce promeniti ocas posla,i, puj pike ne vazi (uz obilato neprimenjivanje svaki put kada im treba), ali su ozakonili otimacinu svojih dedova i oceva, poklanjajuci sebi zemljiste ispod kuca koje su vec uzurpirali. Ne, restitucije, onako kao je poznaju drzave koje su imale tu nesrecu da za njom imaju potrebu, nece biti. U duhu "demokratije", bice darezljiviji od Broza kada je u dva "nastupa pravednosti" placao kutijama sibica, verujem da ce dati koliko za "boks cigareta".
Hoce li ove "rehabilitacije" biti osnov nekih kasnijih zavisi i od svih nas, ne samo od "cetvorogodisnje vecine". A, mislim da je opasnost od Vaseg zavrsnog stava veoma mala, jer ne uvazavte da bi u tom slucaju bila potrebna prilicno velika vratolomoja. Koliko mi je poznato, za Nedica ne postoji nikakav akt, on se samo-ubio-u-prisustvu-vlasti, a to je prilicno neopoziv cin... Medjutim, istorija i postoji zbog toga da bi po smirivanju strasti dala uravnotezeniju procenu. Nas dvoje se sa njom ne moramo slagati, ali u ovom svetu nista nije nekontroverzno, pa cemo i s takvom odlukom morati da zivimo. Ako ostavite strasti po strani videcete da u ovim dogadjajima ima i malo koincidencije, ne samo plana da se za sebe i svoje unapred dobije amnestija, iako me ne bi cudilo da se I TO ima na umu. Ali, dok ima onih koji su Na Strazi...
Verovatno su opravdane teze onih koji tvrde da bi nas nemačkalj kad tad napala. Ali što kasnije to bolje. Da nas je napala recimo 1943. teško da bi cela zemlja bila okupirana, a ne bi bilo ni ustaša jer je po jednom od aneksa pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, Italija bila dužna da ih kao ratne zločince izruči Kraljevini Jugoslaviji.
Nedavno je Istorijski institut u Beogradu objavio knjigu Neutralnost za nezavisnopst koja govori o stavu Srbije, Crne Gore i Rumunije tokom Krimskog rata. Tada smo imali jednog malog, a ipak mnogo mudrog vladara.